Konji spadaju u nepreživare i imaju srazmjerno mali, jednostavan želudac. Spadaju u biljojede tako da se njihova ishrana bazira na korišćenju različitih vrsta biljnih hraniva. Da li će konj i u kojoj mjeri postići maksimum u pravcu reprodukcije, tjelesne razvijenosti ili radne i sportske sposobnosti u velikoj mjeri zavisi od pravilne ishrane. Pravilna ishrana podrazumijeva dobro izbalansiran obrok kojim će konj zadovoljiti sve svoje potrebe u hranljivim materijama. U ishrani konja treba da se koriste kabasta i koncentrovana hraniva. Učešće kabastih hraniva kreće se u količini do 2% tjelesne mase konja.
Najprirodniji, a ujedno i najpovoljniji način ishrane konja je paša. To je veoma dobra hrana za konja, budući da ždrebad i odrasli konji mogu sve svoje potrebe u hranljivim materijama zadovoljiti na kvalitetnom pašnjaku. Pored toga boravak na pašnjaku doprinosi dobrom zdravlju, pravilnom porastu podmlatka, poboljšava apetit i ubrzava metabolizam. Ukoliko iz nekog razloga konji ne mogu da borave na paši treba im davati košenu zelenu masu.
Sijeno je takođe dobra hrana za konje, naročito livadsko i lucerkino. Daje se u količini ne manjoj od 1% tjelesne mase grla. Sa povećanjem rada konja smanjuje se količina sijena u obroku , a povećava se količina koncentrata. U ishrani konja može da se koristi i slama i to uglavnom ovsena, sjeckana na 2-3 cm u količini od 3-4 kg na dan. Silaža se dosta rijetko koristi i treba biti oprezan jer može da dovede do smetnji u varenju. Koncentrovani dio obroka treba da služi kao dopuna kabastom dijelu. Najbolje koncentrovano hranivo za konje je ovas (zob). On sadrži optimalan odnos energije i proteina i konjima se daje u zrnastoj formi, mada se ždrebadima i starijim grlima može davati i kao prekrupljen. Od koncentratnih hraniva koriste se još kukuruz i ječam, ali dosta rjeđe.
Konjima koji borave u štali obrok treba davati u tri porcije. Prvo im se daje kabasta, a zatim koncentrovana hrana. Između ta dva hranjenja treba napraviti pauzu, kada je poželjno i napojiti konja. Obrok konja treba da bude ukusan i da ne sadrži neke štetne ni toksične materije, jer su konji veoma osjetljivi na lošu i pokvarenu hranu, koja može da dovede do ozbiljnih posledica.
Iz ovog zaključujemo da ishrana konja treba biti izbalansirana, upodobljena po kategorijama i namjeni za koju konji služe, pa se zato primjenjuju različiti normativi i programi ishrane u zavisnosti na ove razlike i njihovu osjetljivost u pogledu ishrane.
Pripremio: D.Š.
