Iz prvog vrcanja sakupio 380kg kvalitetnog meda

Iskusni pčelar sa višedecenijskim  stažom u pčelarstvu, Dušan  Martinović u selu Čeline u Dugi  Nikšićkoj, obavio je 18. jula prvo  vrcanje. Svojevremeno, ovaj vrsni  privrednik sa završenim doktoratom  metalurgije i magistraturom  ekonomije, nakon penzionisanja  počeo je pčelariti, najprije sa dva  društva, da bi posljednju deceniju  oplemenio svoj pčelinjak sa oko  pedeset proizvodnih društava i  desetak nukleusa. Nije on u ovaj  posao “uletio” reda radi, nego je  prvo završio školu za profesionalnog  pčelara i tako ovaj posao obavlja  na savremen način.

Njegove pčele  najviše borave u Gornjem Polju,  kod porodične kuće, a Duga im je  ljetnje stanište.

-Nije mi ova godina prvih mjeseci  mnogo obećavala. Bile su neke  stalne promjene klime, a iz Gornjeg  Polja, gdje je livadska vegetacija  bila u punom jeku, preselio sam  ih sredinom maja, relativno rano,  zbog straha od trovanja pesticidima  za zaštitu voća po čemu je taj kraj  poznat. U Čelinama, na nadmorskoj  visini od 750 metara, dočekalo ih je  dosta hladno vrijeme i jak sjeverni vjetar punih dvadeset dana i to  je uslovilo slab rad pčela. Čim je  vjetar stao, cvjetne livade i lipa  učinili su da za dvije nedjelje dosta  propuštenog nadoknade. Unos je bio  dobar pa sam poslije pregleda vidio  da je na oko četrdeset društava med  zrio i saće zatvoreno i odlučio se na  vrcanje, u terminu nikad ranijem.

Uz to nastupio je sušni period i nije  bilo razloga za čekanje, kazao nam  je u razgovoru Dušan Martinović.

-Od četrdesetak društava koje 0 sam vrcao 18. jula imao sam nešto  preko 380 kg kvalitetnog meda, u 0 prosjeku oko 10 kg po košnici, što je  sasvim zadovoljavajuće, s obzirom  na sve startne probleme i vremenske  neprilike. Da je bila bar jedna kiša  više, prinos bi bio daleko veći. Kod  onih desetak društava koje nijesam  vrcao, saće nije bilo zatvoreno, pa  se uz povoljnije vrijeme nadam  još jednom vrcanju, dodao je naš  sagovornik.

On ističe da mu je u ovom nimalo  lakom poslu vrcanja pomagala  kompletna porodica, dva sina,  supruga, ćerka i snaha, pa i unučad.  Radio je sa dvije vrcaljke, sa osam  i šest ramova u ciklusu. Inače,  Martinović ima poseban objekat koji  je isključivo u funkciji pčelarstva, sa  kompletnom opremom i potrebnim  priborom.

Naglasio je da ove godine nije  dozvoljavao razrojavanje (samo su  se dva društva “pustila”), jer im je  na vrijeme proširivao prostor i skidao  matičnjake.

U daljem razgovoru sa ovim  poznatim nikšićkim pčelarom  saznajemo da će on, već početkom  avgusta, početi tretiranje protiv  varoe, a ove godine sa apigardom,  (prošle je radio sa mravljom  kiselnom). Tretiranje radi isključivo  sa organskim preparatima. Prihranu završava krajem avgusta, kako bi  stara pčela izvršila preradu i tako ne  bi opterećivala zimsku pčelu. Ako se pčelarska društva dobro ne  pripreme krajem avgusta i početkom  septembra, njihovo stanje tokom  zime i proljeća će biti lošije, pa će  to usloviti slabiji prinos. Pčela, taj  vrijedni stvor, traži pažnju, vraća to  na najbolji način i zato joj se moramo  posvetiti ozbiljno, rekao nam je na  kraju dr Dušan Martinović.

Od dobrog pčelara se može dosta  toga važnog čuti i naučiti, a naročito  od Martinovića, krunski je zaključak  autora ovih redova.
B. Đ

Izvor Časopis Pčelarstvo Avgust 2021.