Gazdinstvo Lakić nalazi se u mjestu Grlić, u opštini Danilovgrad. U blizini glavnog puta, sa velikom površinom zemljišta, ovo gazdinstvo se već znatan niz godina bavi uzgojem i prodajom priplodne živine, mesa i jaja.
Kako kaže ovaj farmer, sve je manje ljudi koji se bave živinarstvom, dok potražnja ipak ostaje stabilna, pa čak, u njegovom slučaju – povećana. Sve u svemu kada se oduzme i sabere, cilj i želja su mu – proširenje kapaciteta, rast, i zadovoljavanje potreba vjernih starih i, dobrodošlih, novih mušterija.
U ulozi višedecenijskog živinara, profesionalnog uzgajivača i farmera – Igor Lakić.
Kako je počela proizvodnja živine na Vašem gazdinstvu? U prvim vremenima, da li je bilo teško otpočeti proizvodnju, kako se tada gledalo na ovu vrstu proizvodnje?
Znate kako, od 13. godine ja sam držao patke, guske, zečeve… Znači držao sam za svoj merak. U to vrijeme nisam imao inkubatore. Prvi inkubator nabavio sam prije nekih 25 godina, iz Srbije, a u pitanju je bio mehanički inkubator.
Svaki početak je bio težak. Da se radi sa jednim inkubatorom. Tada sam izlijegao samo piliće, dok kasnije, kada sam vidio da narod uzima, onda sam povećavao i kupovao veće inkubatore. Prvo sam izlijegao za sebe matična jata. Godinama se to širillo, nekih 10 godina se bavim profesionalno tim poslom, jer drugog posla nemam.
Pomoć imam i od jednog malog dečka, kojeg smo usvojili prije 8 godina. On mi je desna ruka. On je zadužen za izbacivanje materijala na fejskub i instagram. I mala pomoć znači mi dosta.
Vaše tržište. Ko je sve u pitanju?
Radim sa nekim Rusima. Za neke restorane i hotele – što se tiče prepeličijeg mesa, morki, ćurki, pataka. Što se tiče tog mesa, to je najviše za hotele, prepeličije meso, meso od morke. To je jako meso, ljekovito baš kao i jaja. Dakle, najviše hotelima i restoranima isporučujemo, mada uzimaju i moje mušterije, koje znaju da je to delikatno meso (meraklije). To je baš specijalitet.
Šta trenutno držite na farmi, od živine? Koliko kljunova farma broji (po kategorijama), te koji je rasni sastav ili hibrid živine u pitanju?
Tu su koke, prepelice, morke, patke i guske. Ove zime se radilo sa prepelicama i sa piladima, jer ovo ostalo… nije pronijelo. Znači, radilo se sa piladima i sa prepelicama. Znači negdje oko 1.000 komada prepelica sam proizvodio mjesečno, a negdje oko 700 do 800 komada pilića domaćih. Svaki dan poneko nešto kupi, tako da je teško tačno odgovoriti kolika je ta brojnost.
Trenutno imam možda 1.000 komada prepelica. Znači, malih, prepelica pred pronošenje, mužjaka prepelica… Od kokoši: 250 malih, kokotića možda jedno 100 od četiri mjeseca, imam morki negdje oko 30 komada koje nisu za prodaju. Par ćuraka i oko 50 pataka. Imam gusaka i pijetlova rasnih. U pitanju su sve matična jata.
Što se rase tiče, od kokošaka imam rasne – nekoliko vrsta Kosovskih, imam Kaporki, Italijanki, imam Amroka, a imam u planu da nabavim i još rasa.
Imam dosta zemlje, to mi je najvažnije, ali nemam mnogo objekata. Na primjer, na 100 kvadrata na spratu imam oko 40 kaveza. Gore držim i podižem sve ovo što je malo (prepelice i pilad). U svaki kavez imaju po dvije sijalice.
Koji pravac proizvodnje je prisutan na Vašoj farmi? Da li je u pitanju proizvodnja matičnog jata, proizvodnja mesa i/ili jaja?
Prodajem i meso i jaja i matična jata. U zavisnosti toga šta ko traži. Prepeličija jaja prodajem. Sad nemam dovoljno jaja od kokošaka, imam samo za inkubator. Ali biće za par mjeseci. Jer, ovo je ipak zimski peirod, ja njih ne hranim koncentatom, već se hrane pšenicom, prekrupom.
»Tražim neku radnicu, ne mogu da nađem – neće niko da radi ništa. Dečko mali, on pomaže dokle može. On dosta pomogne, ali ima i važnije poslove (škola…). Sam radim pa koliko mogu da stignem.
A što se tiče kvaliteta Vaših proizvoda, kako su zadovoljni kupci? Koji kupci su najzastupljeniji u strukturi Vaše prodaje, mlađi ili stariji?
Znate kako, moje mušterije koje godinama trguju kod mene, oni znaju kako ja radim pošteno, da častim nije mi problem. Ne gledam samo interes, ja gledam sve, znači. Neki ljudi dođu prvi put, ja njih i častim i smanjim cijenu i pomognem sve što treba…
A kupci, većina, zadovoljni su oni, jer ja radim to kako treba. Ali znate kako, u ovome poslu vazda ima da se neko žali, da nešto nije u redu… Na primjer, desi se da prodam nekome pilad. Ja svakom objasnim šta treba, kako treba… A opet se žale, i ipak im nadoknadim štetu za koju nisam odgovran.
Do mene nije, veterinari dolaze stalno, tu su svaki treći dan, za vakcinaciju i ostalo.
Inače, kod mene mušterija mora robu stalno da ima, to je pod broj 1. Što god traži, mora da ima. Ja ako nemam, nabavim i prodam po istoj cijeni. Samo da ispoštujem mušterije, ali trudim se da uvijek imam sopstveni proizvod.
»Na seljak.me redovno dajem oglase, i mogu da Vam kažem da je to jako dobar sajt. Jer me preko oglasa dosta ljudi zove.
U vezi sa prethodnim pitanjem, vjerovatno najvažniji uticaj na kvalitet jaja ima ishrana živine. Kako ste je organizovali?
Što se tiče japanske prepelice, nema te prave hrane za japanske prepelice kod nas, taj koncentrat. Znači uzima se koncentrat za koke nosilje. Ali šta ja radim… One otprlike sa 42 dana počinju da nose, pa tako godinu dana. Prva dva mjeseca ja im dajem koncentrat. Međutim, poslije im miješam tu prekrupu i dodajem rendanu šarparepu, zeleniš, kupus. Ali, kažem, nosivost pada jako, jako mnogo, skoro i 40% (kad se ubaca nešto drugo). Tako da njima treba koncentrat. Ali ja hoću baš zbog svojih mušterija, pošto mnogo naroda uzima za bebu i za djecu kod mene. Baš često ne dobijem taj broj jaja koji bi trebalo da dobijem… Dobijem 30% manje jaja, ali mogu da kažem sigurno da su ta jaja i žumance drugačije, i ukus im je drugačiji.
Što se tiče druge živine, patke, guske, morke, ćurke, tu može da se daje sve, znači njima nije obavezno koncentrat. Može hljeb, može žito, može pšenica, može… znači sve to one jedu.
Kokoškama takođe ne ide koncentrat. To ide sad u ovim hladnim danima da bi one nosile. Toplo, znači, treba im davati. Pšenica se stavi u vodu, pa prekrupa, pa hljeb, pa se sve zamijesi i tri puta dnevno dajemo.
Kakva je Vaša relacija sa nadležnim Ministarstvom? Da li od njih imate neke pomoći, da li ostvarujete neke podsticaje (na primjer – subvencije po kljunu)?
Pa, nisam nešto išao da molim i to. Nisam… Sad bih probao da konkurišem za kredite. Da vidim daju li uopšte. Volja je velika, rad je veliki, samo da mi se omoguće neke stvari.
Ništa od Ministarstva do sada nisam dobio. Ni sa biroa, nikakvu pomoć. Nisu mi ponudili nikad ništa.
Za kraj, da li planirate da nastavite sa istim kapacitetom, ili je prisutna misao o povećanju i daljem razvijanju posla?
Hoću da povećam, sve te jedinke da povećam. Da to bude… više. Prije svega volim živinu, a i lovac sam i ribolovac. Od malena volim taj poziv.
Ide ka tome da se to povećava, da se to proširuje, kako bi sve mušterije bile zadovoljene, da bi dobile ono što traže. Jer, dosta njih čeka, čeka, jer ne mogu sve da ispoštujem, ponekad ni pola od ukupne potražnje. Ima mušterija i koje odustanu, pa se vrate, neko čeka dugo…
Što se povećanja tiče, tu će biti plus prisutan veći inkubator, većeg kapacitete, do 1.200 kokošijih jaja.
Nastaviću da se bavim tim poslom još, koliko god budem mogao. Vidjeću za kredit, ako budu davali – uzeću, ukoliko ne – ja ću pokušati nešto lično da uradim.
Ali, kažem, jedini je problem to što niko, možda se nisam obraćao, jesam preko biroa na kojem sam preko 22 godina. Dvadeset tri godine da se ja javljam na biro. Znači, niko mi nije dao nikakvu pomoć. A kad sam pitao za neki kredit, oni su me odgovarali, tvrdeći – to se ne ispalti, to ovo to ono.