Iako u priči o cvrčku i mravu, cvrčak nije bio od neke koristi, došlo je vrijeme da se to promijeni.
Činjenica da je Evropska komisija uvrstila skakavce i larve brašnara na listu insekata bezbjednih za ljudsku upotrebu je većini poznata, ali ne i to da je na tu listu dodala cvrčke.
Kućni cvrčak –Acheta domesticus će na tržištu EU biti dostupan u 3 oblika: zamrznut, osušen ili u prahu. Razlog zbog kojeg se ovi insekti uvode u ishranu jeste što su dobra alternativa za proteine i olakšavaju prelazak ka održivijem sistemu ishrane.
Analiza istraživanja
Docent Dr Miloš Petrović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, koji se jestivim insektima bavi sedam godina, kaže da bi ova hrana u narednih 10-15 godina mogla da postane ozbiljan takmičar “ tradicionalno korišćenim mesima” u pogledu cijena. On takođe navodi da u Srbiji dozvola za upotrebu insekata u ljudskoj ishrani može biti vrlo brzo dobijena.
Ono što je interesantno jeste što je za svoju disertaciju koristio poznatu vrstu brašnara ( Tenebrio molitor), uzgojivši je radi određivanja nutritivnog sastava. Između ostalog cilj je i radi analize mogućnosti uzgoja na različitim supstratima, koji se u poljoprivredi smatraju otpadnim. Supstrati koje su koristili u ovom ogledu bili su: mekinje, lom ovsa, lom ječma, pivski trop, kao i lom pšenice. A kao rezultat ovog ogleda, dobili su uspješne rezultate koji bi trebali biti uskoro publikovani i javno dostupni.
Istraživanja koja se rade u laboratoriji su proširena i na druge insekte iz familije mračnjaka, kao što su Alphitobius diaperinus i Zophobas morio, koji su još uvijek u toku i ono što su do sada zaključili jeste da je razviće ovih insekata na otpadnim materijalima moguće, ali još uvijek nema podataka o nutritivnom sastavu.
Dr Miloš Petrović navodi da laboratorija u kojoj radi ne bavi se insektima kao što su cvrčci, jer nisu postojali uslovi.
Za razliku od insekata iz porodice mračnjaka, koja se može uzgajati vertikalno, cvrčci se uzgajaju slično kokoškama, odnosno u pitanju je podni tip uzgoja.
Nutritivni sastav insekata
“Kod insekata koje smo mi uzgojili – a kasnije i analizirali, procenat proteina u suvoj materiji je varirao od 38 do 60 % – sve u zavisnosti od hranljivog supstrata na kome su insekti uzgajani. Oni su takođe bogati i mastima, ali naročito treba naglasiti da su bogati masnim kiselinama i to esencijalnim masnim kiselinama – linolnom i linoleinskom kiselinom”, objašnjava.
Gledajući sa strane mikroelemenata, on kaže da su larve insekata koje su uzgojili imale veliki procenat cinka, gvožđa i mangana.
Za koga je dobra hrana od insekata:
- Interesantna za ljude koji vode računa o unosu proteina i kalorija u svakodnevnom životu upravo zbog svog nutritivnog sastava
- Za ljude sa pojedinim zdravstvenim poteškoćama; pretpostavlja se za ljude sa kardiovaskularnim problemima u period oporavka
Međutim, hrana od insekata se ne preporučuje osobama koje su alergične na morske plodove, obzirom na to da oni imaju protein tropomiozin kao i insekti, a poznato je da je taj protein krivac za alergijske reakcije kod osjetljivih oosba.
Autor: dipl. ing. prehrambene tehnologije Dina Maljević
