Zakon o mangupu i bitangi: Znate li koga ovi izrazi zaista označavaju?

Riječi mangup i bitanga koristimo gotovo svakodnevno.

Njima najčešće opisujemo nestašne i nevaljale osobe za koje često kažemo da su “na svoju ruku”. Međutim, ovi izrazi su se nekada koristili za potpuno druge stvari.

Evo kako su ozakonjeni!

Naime, prema zakonu iz 1886. godine mangupi se definišu kao “stoka koja tumara kojekuda, a gazde nema nigdje”!

“Mangup stoka dijeli se na krupnu, sitnu i odojčad.

a) pod krupnom mangup-stokom razumije se: vo, krava, june, konj, kobila, omica, magarac, mazga itd.

b) pod sitnom mangup-stokom razumije se: vepar, krmača, ovan, jarac, koza, samsov, ker, rt, čobanski pas itd”

Zakon o mangupima definiše i kaznu za gazdu mangupa ukoliko se pronađe!

Evo cijelog zakona:

“Gazda mangupa, ako se pronađe, dužan je platiti ne samo štetu i troškove na ranu i čuvanje mangupa, no i troškove za obznanu u novinama i druge, ako bi ih bilo” – navodi se u zakonu iz 1886. godine.

Pored mangupa, kroz istoriju definiciju je imala i reč bitanga – a njeno značenje, kao i riječi mangupa, bila je potpuno drugačija od njenog današnjeg značenja.

“Bitanga – kljuse koje se nađe u selju ili u polju, a ne zna se čije je”, definisano je u Vukovom rečniku.