\u0110ubrenje je jedna od najva\u017enijih agrotehni\u010dkih mjera koju je neophodno provesti u fazi mirovanja vo\u0107aka. \u0110ubrenje se direktno odra\u017eava na plodnost i strukturu zemlji\u0161ta, reguli\u0161e se trajanje vegetacije i optimalni porast vegetativne mase, poja\u010dava otpornost vo\u0107aka prema niskim temperaturama, bolestima i \u0161teto\u010dinama, a doprinosi boljoj rodnosti i kvalitetu plodova.<\/p>\n
Najbolje je odnijeti zemlju iz vo\u0107njaka na analizu i dobi\u0107ete detaljno uputstvo \u010dime i kako da \u0111ubrite.<\/b>\u00a0Analiza zemlji\u0161ta bi trebalo da se obavlja besplatno, ako imate registrovano gazdinstvo. Moraju se pravilno uzeti uzorci po slojevima 0-30, 30-60, 60-90cm. Napravi se reprezentativan uzorak od 1kg zemlji\u0161ta otprilike, odnese se na analizu i tra\u017ei da vam urade preporuku \u0111ubrenja.<\/p>\n
Preko godine je po\u017eeljno odnijeti i list na analizu. Na osnovu tih podataka i procjeni koli\u010dine roda, radi se plan \u0111ubrenja za odre\u0111enu vo\u0107nu vrstu.<\/p>\n
Jesenje \u0111ubrenje<\/strong> ima za cilj da se unese neophodna koli\u010dina hraniva potrebna vo\u0107kama, jer se tokom vegetacije znatna koli\u010dina hraniva koristi za rast i razvi\u0107e vo\u0107aka, plodova, lisne i drvne mase, tako da se njihova koncentracija u zemlji\u0161tu smanjuje. Iz tog razloga sve te koli\u010dine treba putem \u0111ubrenja vratiti u zemlji\u0161te, kako bi one bile lako pristupa\u010dne biljkama po\u010detkom naredne vegetacije. \u0110ubrenje vo\u0107aka u ovom periodu sprovodi se sa organskim i mineralnim \u0111ubrivima.<\/p>\n Od organskih \u0111ubriva, naj\u010de\u0161\u0107e se koristi stajnjak, pri \u010demu treba voditi ra\u010duna da to bude zgorelo ili poluzgorelo stajsko \u0111ubrivo. Najvi\u0161e se koristi gove\u0111e stajsko \u0111ubrivo<\/strong>, mada se mo\u017ee koristiti i konjski, ov\u010diji, svinjski ili \u017eivinski stajnjak. Odli\u010dno je i da se koristi\u00a0napravljen kompost. Organska \u0111ubriva<\/strong> imaju za cilj da poprave strukturu zemlji\u0161ta kao i da pospje\u0161e razvoj zemlji\u0161nih mikroorganizama koji potpoma\u017eu bolje usvajanje hraniva iz zemlji\u0161ta od strane vo\u0107aka. Pored organskih, neophodno je u zemlji\u0161te unijeti i mineralna \u0111ubriva u koli\u010dini od 400-800 kg\/ha u zavisnosti od starosti vo\u0107njaka i obezbje\u0111enosti zemlji\u0161ta sa osnovnim hranljivim elementima. U ovom periodu treba koristiti mineralna \u0111ubriva koja u sebi ne sadr\u017ee ili imaju mali procenat azota, dok je sadr\u017eaj kalijuma i fosfora pove\u0107an.<\/p>\n Idealno bi bilo ko ima sistem kap po kap da daje vodotopivo \u0111ubrivo sa vodom u manjim koli\u010dinama a \u010de\u0161\u0107e, nije isto dati po stablu 2kg nekog NPK ili to podijeliti na 5 djelova, biljka to ne mo\u017ee odmah da usvoji ni da potro\u0161i.<\/p>\n Osnovnim elementima u zemlji\u0161tu se smatraju azot (N), fosfor (P) i kalijum (K).<\/b><\/p>\n Sadnice u prvoj godini treba da dobiju negdje oko 150-200g NPK po stablu, u jesen prije svega fosfora i kalijuma, formulacije tipa 7-20-30, 8-16-24, starije vo\u0107e po 500g.<\/p>\n Recimo i da breskva u odnosu na \u0161ljivu na primjer tro\u0161i duplo vi\u0161e hranjivih materija.<\/p>\n Sve je ovo re\u010deno orijentaciono, za ta\u010dne koli\u010dine i formulaciju morate uraditi analizu zemlji\u0161ta.<\/p>\n NPK sa vi\u0161e fosfora i kalijum se koriste prvenstveno iz razloga \u0161to vo\u0107ke u fazi mirovanja ne usvajaju ova hraniva a azot se lako pod uticajem padavina ispira i prenosi u dublje slojeve zemlji\u0161ta gde je nedostupan vo\u0107kama, dok se fosfor i kalijum sporije razla\u017eu i dostupni su biljkama u du\u017eem periodu. Azotna \u0111ubriva je zbog toga mnogo bolje i efikasnije dodati u toku vegetacije (mart-maj) kada ih vo\u0107ke maksimalno mogu iskoristiti. \u0110ubriva u vo\u0107njaku treba razastreti prije oranja i to tako \u0161to \u0107e se prvo dodati mineralna a potom organska \u0111ubriva, pa tek onda vr\u0161iti oranje ili freziranje zemlji\u0161ta u vo\u0107njaku.<\/p>\n Kori\u0161tenjem depozitora se \u0111ubrivo pola\u017ee u zonu korjenovog sistema. Ako se zna da kalijum i fosfor izuzetno sporo migriraju kroz zemlji\u0161te onda je lako shvatiti prednost ovakvog na\u010dina uno\u0161enja \u0111ubriva. Dalje, ovakvim na\u010dinom se ne pospje\u0161uje rast korova \u0161to se klasi\u010dnim na\u010dinom radi. Ovako se direktno hrani biljka i vr\u0161i podrivanje zemlji\u0161ta i razbijanje plu\u017enog \u0111ona ako ga ima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"