\u00a0Svaki posao kome se \u010dovjek posveti pa bilo profesionalno ili iz hobija zahtijeva oportunitetni tro\u0161ak, to je ono \u010dega se odri\u010demo za rad ne\u010deg drugog. Ni\u0161ta nije lako a pogotovo posao bavljenja ovom pleminitom djelatnosti a to je p\u010delarstvo. Moramo da shvatimo da se ta oblast posebno razlikuje od ostalih poljoprivrednih grana jer to doprinosi op\u0161te-dru\u0161tvenoj dobrobiti i opstanku \u010dovje\u010danstva na ovoj planeti, \u00a0jer 75% \u017eivog svijeta na Zemlji zavisi od p\u010dele!<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Potrebno je ovaj posao shvatiti ozbiljno, potrebno je ulo\u017eiti ZNANJE… Za\u0161to? Zato \u0161to p\u010delarenje danas u vremenu industrijalizacije, digitalizacije, u vremenu velikih klimatskih promjena zahtjeva posebne i blagovremene tehnike p\u010delarenja. Pored znanja potrebno je ulo\u017eiti novac, rad, vrijeme, preciznost. Ako ne ulo\u017eimo novac ne mo\u017eemo ni da o\u010dekujemo prihod. Preciznost tako\u0111e stavljam me\u0111u prvim mjestima, to je\u00a0 veoma bitno i od toga nam zavisi finalni proizvod. \u00a0Je\u017eim se kada vidim neke p\u010delinjake gdje su ko\u0161nice veoma stare, trule, pune sipca, nepravilno postavljena na postolja, neadekvatnog sa\u0107a, na neadekvatnoj lokaciji itd. Ja nisam i\u0161ao tim putem, radio sam sve kontra od toga i zato sam postigao rezultate koji su vidljivi i na svom p\u010delinjaku digao sam preciznost na visok nivo.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n \u010cesto \u010dujemo od prijatelja i poznanika da \u017eele da zasnuju p\u010delinjak jer se objektivno mo\u017ee dosta zaraditi prodajom meda, \u0161ta bi ste im sada poru\u010dili?\u00a0<\/em><\/strong><\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Ko god u\u0111e u p\u010delarstvo radi prihoda ne\u0107e uspjeti. Mora prvo da postoji volja i \u017eelja da upozna ta \u010dudesna bi\u0107a, da ga privla\u010di taj posao pa tek onda da krene u \u201c p\u010delarske vode\u201c.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Rekli ste da je sticanje znanja jako bitan segmet, po\u010dev od nabavljanja stru\u010dne literature, u\u010dlanjenja u p\u010delarska udru\u017eenja, samostalan rad i preno\u0161enje iskustva sa p\u010delara na p\u010delara, neki na po\u010detku odustanu, da li se mo\u017ee smatrati nekim objektivnim periodom za ovladavnjem po\u010detnim vje\u0161tinama p\u010delarstva period jedne do dvije godine, i da u p\u010delarstvu nema instant rje\u0161enja?<\/em><\/strong><\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Najmanje dvije godine (za p\u010delara koji ho\u0107e da u\u010di) je potrebno teorije i prakse da bi nau\u010dio osnovne korake i stekao neko bazi\u010dno znanje. Ali to je samo onaj prvi stepenik koji je pro\u0161ao, i tada treba da shvati da mu je potrebno jo\u0161 stepenika, a ne da mu se to u\u010dini lako i onda ka\u017ee kako sve zna. Obi\u010dno se de\u0161ava da p\u010delare u toj prvoj godini prati ta po\u010detni\u010dka sre\u0107a.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Nerijetko \u010dujemo i primijetimo da po\u010detnici \u010desto otvaraju ko\u0161nice i provjeravaju p\u010dele iz znati\u017eelje, koliko \u010desto otvaranje mo\u017ee stresogeno djelovati na p\u010delinje dru\u0161tvo kako vr\u0161iti preglede da im ne na\u0161kodimo?<\/em><\/strong><\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n 100 p\u010delara – 100 na\u010dina rada, e tako Vam je sa tim pitanjem. P\u010delari se samo sla\u017eu samo u jednoj konstataciji da se ko\u0161nici prilazi sa zadnje strane (strana suprotna letu) ostale stvari su kod svih razli\u010dite i svi imaju neku svoju teoriju. \u0160to se ti\u010de otvaranja ko\u0161nica zimi, mora se ispo\u0161tovati vanjska temperature (iznad 12\u00b0C). Tada vr\u0161imo kratke intervencije dodavanje poga\u010da, dodavanje rama sa medom ako nemaju hrane itd. Ko\u0161nica se otvara na manjoj temperaturi ako tretiramo oksalnom kiselinom. \u0160to se ti\u010de otvaranja ako su temperature ni\u017ee nije po\u017eeljno, time ne rashla\u0111ujemo mi ko\u0161nicu nego \u201cp\u010delinje klube\u201d koje se malo uznemiri i onda je p\u010delama potrebno mnogo vremena da postignu temperaturu klubeta, a to je oko 24\u00b0C. Otvaranjem ko\u0161nice ljeti mnogo vi\u0161e puta nego \u0161to je potrebno, remetimo temperaturu mikroklimu ko\u0161nice,\u00a0 jer p\u010dele \u00a0bez obzira na temperaturu od one \u00a0napolju, u ko\u0161nici odr\u017eavaju temperaturu oko 34\u00b0C, \u00a0to Vam je isto kao da otvarate vrata i prozore na ku\u0107i a uklju\u010dili ste klima ure\u0111aj. Potrebno je napraviti plan pregleda, redovno voditi evidenciju, smanjiti broj pregleda jer sebi olak\u0161avate posao, obezbje\u0111ujete p\u010delama bolje radno raspolo\u017eenje, mir na p\u010delinjaku itd\u2026<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Nabavka dru\u0161tava je jako bitan i odgovoran korak, u na\u0161oj zemlji se jedino p\u010delari sa Kranjskom p\u010delom koja je prilago\u0111ena uslovima \u00a0podneblja, kako nam selekcija mo\u017ee pomo\u0107i na pobolj\u0161anje kvaliteta p\u010delinjih dru\u0161tava?<\/strong> <\/em><\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Apis melifera carnica se najbolje prilagodila na na\u0161 region i imamo sasvim dobre rezultate. Selekcija je dug i ozbiljan proces, potrebne su desetine godina da se do\u0111e do dobre matice i p\u010dela. Vrlo se pa\u017eljivo mora voditi ra\u010duna \u0161ta \u0107emo dobiti u potomstvu ukr\u0161tanja. Mnogo je lak\u0161e napraviti selekciju u biljnoj proizvodnji i vo\u0107arstvu jer mo\u017eemo lako da izolujemo selekcioni materijal i u kontrolisanim uslovima pa \u010dak u laboratoriji dobiti novu generaciju. Ali u p\u010delarstvu je to malo druga\u010dije jedino 100% mo\u017eemo biti sigurni u novu generaciju ako izvr\u0161imo vje\u0161ta\u010dko osjemenjavanje matica ali je to na \u017ealost kod nas i u okru\u017eenju rijetkost, i tek u nekim po\u010detnim koracima. Drugi na\u010din su\u00a0 izolovana podru\u010dja a tu imaju i odre\u0111eni propisi. Dosta \u0161iroka tema je tema selekcije i tu treba ponavljam biti veoma oprezan. Moraju se odabirati i roditeljske (trutovske) linije pa tek nakon du\u017eeg niza godina mo\u017eemo o\u010dekivati neke zna\u010dajnije informacije.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Jedna od dilema po\u010detnika je izbor tipa ko\u0161nice, da li je izbor tipa ko\u0161nice jedan od bitnijih faktora ili samo stanje i funkcionalnost ko\u0161nice?<\/em><\/strong><\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Ne postoji lo\u0161a ko\u0161nica, postoji lo\u0161 p\u010delar! Sve ko\u0161nice sa pokretnim sa\u0107em imaju svoje prednosti mane.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Da li nam mo\u017eete objasniti za\u0161to je bitno da se ispo\u0161tuju sve propozicije prilikom zasnivanja p\u010delinjaka, izbor lokacije, razmak izme\u0111u ko\u0161nica, razmak izme\u0111u redova individualna postolja, pro\u0161arani hlad, dostupnost \u010distoj vodi\u2026?<\/em><\/strong><\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Bitno je obezbjediti kvalitetne ko\u0161nice, zdrava p\u010delinja dru\u0161tva, jaka i srednje jaka p\u010delinja dru\u0161tva,\u00a0 kvalitetan vosak, kvalitetna postolja, dobru lokaciju, pristupa\u010dnost kvalitetnoj vodi\u2026 \u0160to se ti\u010de razmaka ko\u0161nica i \u0161arene hladovine to su finese koje mo\u017eemo uraditi ako nam uslovi dozvoljavaju, ne moramo obra\u0107ati posebnu pa\u017enju. Va\u017ean je razmak izme\u0111u redova postoje propisani minimum ( min. oko 3 m), a razmak izme\u0111u ko\u0161nica je volja p\u010delara. P\u010dele imaju svoj pravac leta koji prepoznaju, prepoznaju boje ako su ofarbane itd\u2026<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Jedan od razloga za nastanak nekih bolesti p\u010dela je pogre\u0161an izbor lokacije, da li se redovnom dezinfekcijom alata, opreme i pribora mo\u017ee smanjiti ili \u010dak izbje\u0107i pojava nekih bolesti?<\/em><\/strong><\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n P\u010delinja dru\u0161tva ne treba postavljati na vla\u017ene i podbarene terene, blizu rje\u010dnih tokova, blizu industrijskih objekata, blizu magistralnih puteva\u2026 Dezinfekcija zemlji\u0161ta \u017eivim kre\u010dom ili nekim drugim sredstvima je obavezna mjera bar 2 puta godi\u0161nje. Tako\u0111e dezinfekcija pribora je obavezna mjera jer u velikoj mjeri smanjujemo rizik od oboljenja p\u010delinjih dru\u0161tava. Bitna mjera je pedantnost skladi\u0161ta opreme i pomo\u0107nog pribora.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Kada je najbolji perod za zapo\u010dinjanje p\u010delarenjem , da li je to period prolje\u0107a, ljeta, jeseni ili zime, i za\u0161to?<\/em><\/strong><\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Smatram da je to period prolje\u0107a i po\u010detak ljeta. Tada p\u010delar uz prisustvo i konsultacije mentora ulazi u upoznavanje i rad sa p\u010delama.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n![\"\"](\"http:\/\/sntcg.com\/savjetuje\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/72632300_2463612033692434_8556009010401116160_o.jpg\")
<\/figure>\r\n\r\n\r\n\r\n![\"\"](\"http:\/\/sntcg.com\/savjetuje\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/67410118_2342074515846187_6916526797022560256_o.jpg\")
<\/figure>\r\n\r\n\r\n\r\n