{"id":1687,"date":"2023-01-17T09:56:50","date_gmt":"2023-01-17T07:56:50","guid":{"rendered":"http:\/\/sntcg.com\/savjetuje\/?p=1687"},"modified":"2023-01-17T13:24:01","modified_gmt":"2023-01-17T11:24:01","slug":"uticaj-teskih-metala","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/seljak.me\/savjetuje\/uticaj-teskih-metala\/","title":{"rendered":"Da li ste znali na koji na\u010din te\u0161ki metali uti\u010du na lanac ishrane?"},"content":{"rendered":"\r\n
Te\u0161ki metali predstavljaju samo jedan dio ogromnog broja zaga\u0111iva\u010da koji se mogu na\u0107i u lancu ishrane, koji nastaje kao posledica kontaminiranja zemlji\u0161ta. Kao takvi, te\u0161ki metali preko zemlji\u0161ta dospijevaju u poljoprivredne proizvode i tako zavr\u0161avaju u na\u0161 organizam, izazivaju\u0107i razli\u010dite poreme\u0107aje.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n
Te\u0161ki metali su prirodne supstance zemljine kore, koji su veoma postojani, tako da cjelokupan iznos njihovih emisija iz prirode i tehnolo\u0161kih aktivnosti \u010dovjeka dospijeva u zemlj\u0161te i vodu. Zbog karakteristika koje posjeduju te\u0161ki metali su veoma \u0161tetni za zdravlje \u017eivih organizama i za prirodu.<\/p>\r\n
Pojam \u201ete\u0161ki metali\u201c podrazumijeva metale \u010dija je gustina\u00a0 ve\u0107a od 5 g\/cm3.<\/strong> . Predstavljaju posebnu grupu kontaminenata (zaga\u0111iva\u010da) koji se mogu na\u0107i kako u zemlji\u0161tu tako i u namirnicama animalnog (\u017eivotinjskog) porijekla. Te\u0161ki metali i metaloidi u zemlji\u0161tu nastaju od razli\u010ditih materijala zemlji\u0161ta i razli\u010ditih antropogenih uticaja (uticaj \u010dovjeka).<\/p>\r\n
Zemlji\u0161te se naj\u010de\u0161\u0107e mo\u017ee kontaminirati:<\/h4>\r\n
\r\n
olovom,<\/li>\r\n
cinkom,<\/li>\r\n
kadmijumom,<\/li>\r\n
arsenom,<\/li>\r\n
hromom,<\/li>\r\n
\u017eivom,<\/li>\r\n
niklom<\/li>\r\n
vanadijumom.<\/li>\r\n<\/ul>\r\n
Zemlji\u0161te velikih gradova\u00a0 razli\u010dite grupe zaga\u0111iva\u010da, jer su te\u0161ki metali na\u0161li primjenu u razli\u010ditim oblastima \u017eivota, a posebno u industriji (hemijska, naftna, elektro, drvna..). Tako\u0111e antropogeni izvori mogu biti i rudnici, topionice metala,gradski \u010dvrsti i te\u010dni otpad.<\/p>\r\n
Zemlji\u0161te urbanih mjesta naj\u010de\u0161\u0107e je kontaminirano:<\/h4>\r\n
\r\n
olovom (Pb),<\/li>\r\n
cinkom (Zn),<\/li>\r\n
kadmijumom (Cd)\u00a0<\/li>\r\n
bakrom (Cu), porijeklom iz saobra\u0107aja.<\/li>\r\n<\/ul>\r\n
Pored navedenih metala prisutni su i: arsen (As), hrom (Cr), \u017eiva (Hg), nikl (Ni) i vanadijum (V)<\/strong>. U organizam \u017eivih bi\u0107a te\u0161ki metali dospijevaju iz vazduha (zaga\u0111ivanje iz industrija, isparavanjem tla i vodenih tokova), zemlji\u0161ta (prirodni izvori, \u0111ubrenje, otpad) i iz zaga\u0111enih vodenih tokova. \u010cesta su akutna trovanja \u017eivom, bakrom, olovom, kadmijumom, fluorom i drugim elementima. \u017diva je sastojak sredstava za zapra\u0161ivanje sjemena, bakar se koristi kao sastojak za fungicide, olovo je prisutno u bojama…<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n
Veoma zna\u010dajnu ulogu u kru\u017eenju te\u0161kih metala u prirodi imaju biljke, putem kojih ulaze u lanac ishrane. Nakupljanje nutritivnih kao i toksi\u010dnih metala na biljke u zemlji\u0161tu mogu da budu posledica litogenih i pedogenih procesa ili su ipak rezultat zaga\u0111ene spolja\u0161nje sredine. Kada koncentracija pre\u0111e dozvoljenu koli\u010dinu dolazi do poreme\u0107aja u \u017eivotnom procesu biljake i do smanjenja stvaranja organske materije.<\/strong>\u00a0 Toksi\u010dnim metalima se kontaminiraju i namirnice animalnog porijekla, prilikom dr\u017eanja u posu\u0111u ili kada se vr\u0161i prerada u ma\u0161inama koje sadr\u017ee neke od ovih metala. Naj\u010de\u0161\u0107i vid trovanja jeste konzervama koje se prave od materijala slabog kvaliteta, kada usled dugog \u010duvanja metali prelaze u sadr\u017eaj konzervi. Metali poput olova, kadmijuma,\u017eive i arsena\u00a0 se akumuliraju u \u010dovjekov organizam i njihova eliminacija je dugotrajna i imaju izra\u017eenu toksi\u010dnost (anemija, poreme\u0107aj gastrointestinalnog i centralnog nervnog sistema). Ovi elementi se smatraju neorganskim kontaminentima odnosno zaga\u0111iva\u010dima.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n<\/figure>\r\n\r\n\r\n\r\n
\r\n
Te\u0161ki metali koji djeluju isklju\u010divo toksi\u010dno i nijesu biogeni su: olovo, \u017eiva i kadmijum.<\/p>\r\n<\/blockquote>\r\n\r\n\r\n\r\n
Olovo se smatra jednim od glavnih zaga\u0111iva\u010da \u017eivotne sredine.<\/strong> U zaga\u0111enim mjestima se iz tla apsorbuje u biljke i nakuplja se u \u017eivotinjama. \u017divotinje koje se hrane obrocima siroma\u0161nim olovom odnosno hranivima koja su higijenski ispravna, mnogo su osjetljivije zato \u0161to veli\u010dina toksi\u010dne doze zavisi od postoje\u0107eg sadr\u017eaja olova u organizmu. Goveda olovo unesu lizanjem stajskih ure\u0111aja obojenih olovnim bojama. Tako\u0111e trovanje mo\u017ee nastati olovo-monoksidom koje nastaje iz fabri\u010dkih postrojenja iz kojih se ispu\u0161ta u vidu dima ili pare, koja pada po livadama i pa\u0161njacima. Kod hroni\u010dnog trovanja dolazi do anemije koja nastaje usled inhibicije sinteze hema od strane olova, gubitka apetita, umor, depresija, bolovi u abdomenu, abortus, manija\u010dna uznemirenost kod teladi.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n
Kod ljudi olovo ima toksi\u010dane efekte kao \u0161to su: anemija, renalna toksi\u010dnost kasnije kancerogenost, kardiovaskularni i neurolo\u0161ki efekat kao i o\u0161te\u0107enje reproduktivnog sistema.<\/strong> Kod djece \u010dije su majke bile izlo\u017eene uticaju olova izaziva reterdaciju u neurolo\u0161kom razvoju. Kao jedan od simptoma kod ljudi smatra se pojava sivog olovnog ruba na desnima. Olovo se u orgsnizam najvi\u0161e unosi hranom. Nakon resorpcije oova iz digestivnog trakta, deponuje se uglavnom u kostima. Nakon du\u017eeg izlaganja malim koli\u010dinama olova dolazi do pojave kancera i oboljenja nervnog sistema. Tako\u0111e olovo djelimi\u010dno mijenja kalcijum u kostima.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n
Prema regulativi evropske komisije maksimalna koncentracija olova u kravljem mlijeku olova iznosi 0,02 mg\/kg svje\u017ee mase, 0,1 mg\/kg u mesu, 0,5 mg\/kg<\/strong> u jestivim ostacima \u017eivotinja, u \u017eitaricama dozvoljena koli\u010dinaje 0,1 mg\/kg.<\/strong><\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n
\u017diva je jedini metal koji je na sobnoj temperaturi te\u010dan.<\/strong> Primjena \u017eive je veoma \u0161iroka, koristi se u:<\/p>\r\n
\r\n
rudarskoj industriji za dobijanje plemenitih metala,<\/li>\r\n
u medicini i farmaciji se koristi kao ljekovito i dezinfekciono sredstvo,<\/li>\r\n
u poljoprivredi kao sredstvo za uni\u0161tavanje parazitskih gljivica na p\u0161enici<\/li>\r\n<\/ul>\r\n
\u017divi organizmi mogu akumulirati \u017eivu u slu\u010daju da se nalazi u ve\u0107oj koncentraciji. Organska jedinjenja \u017eive se u organizmu deponuju vezivanjem za proteine. \u017diva ima specifi\u010dno dejstvo na centralni nervni sistem, metilovana jedinjenja \u017eive se u organizam unose preko biljne hrane ili preko proizvoda \u017eivine, mlije\u010dnih proizvoda, a naj\u010de\u0161\u0107e preko mesa riba iz zatvorenih voda. Uno\u0161enjem neorganskih jedinjenja izaziva se talog proteina na sluzoko\u017eama usana, usta, \u017edrijela, jednjaka, \u017eeluci i crijeva. Dovodi i do oboljenja bubrega. Prilikom razornog djelovanja \u017eive na sluzoko\u017ee dolazi do akutnog trovanja koje se manifestuje bolom u stomaku, dijarejom sa primjesama krvi, povra\u0107anjem, osje\u0107ajem \u017ee\u0111i i ukusom metala u ustima. Za razliku od akutnog trovanja, hroni\u010dno trovanje o\u0161te\u0107uje centralni nervni sistem, simptomi su neurolo\u0161ki i psihi\u010dki, zbog \u010dega se javlja depresija, nesanica, zaboravnost…<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n
\u017divotinje mogu biti izlo\u017eene trovanju putem vode, vazduha i zemlji\u0161ta, a najva\u017eniji na\u010din jeste upotreba proteinskih koncentrata od riba ili proteinskih hraniva na bazi prerade perja i dlake koja se koristi u ishrani prezivara.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n
\r\n
Prema regulativi evropske komisije maksimalna koncentracija \u017eive u mesu je 0,03 mg\/kg<\/strong>, u iznutricama 0,1 mg\/kg<\/strong>, u mlijeku 0,01 mg\/kg<\/strong>, u prozvodima od mlijeka 0,03 mg\/kg<\/strong>, u jajima i proizvodima od jaja 0,05 mg\/kg.<\/strong><\/p>\r\n<\/blockquote>\r\n\r\n\r\n\r\n
Kadmijum se apsorbira u tlu iz kojega ga uzimaju biljke te tako, preko konzumacije hrane direktno ili preko \u017eivotinja, ulazi u lanac ishrane. Kadmijum mo\u017ee u organizmu zamijeniti cink, kalcijum i kalijum i te\u0161ko ga je ukloniti. Hrana predstavlja najva\u017eniji izvor kadmijuma za humanu populaviju. U namirnice ovaj metal dospijeva putem zemlji\u0161ta koje ga prirodno sadr\u017ei ili je zagadjeno otpadnim vodama. Najve\u0107a koli\u010dina kadmijuma se mo\u017ee na\u0107i u iznutricama, \u0161koljkama, gjivama i nekim biljkama. Ima ga i u cigaretama i dokazano je da majke pu\u0161a\u010di imaju pove\u0107anu koli\u010dinu kadmijuma u mlijeku. Nakon uno\u0161enja hranom, resorbovani kadmijum se naj\u010de\u0161\u0107e deponuje u jetri, bubrezime, kostima. Kada, zbog povi\u0161enog izlaganja, poraste koli\u010dina akumuliranog kadmijuma u tijelu dolazi do specifi\u010dnih o\u0161te\u0107enja bubrega, \u0161to prouzro\u010duje druga\u010diji metabolizam kadmijuma. Kadmijum je prvenstveno toksi\u010dan za jetru i bubrege, zatim probavni trakt, a hroni\u010dnim unosom uz nedovoljan unos Ca ili zbog visokog unosa mo\u017ee se ugraditi u kosti i izazvati tzv. itai-itai, tj. bolest kostiju. Dugotrajno uno\u0161enje malih koli\u010dina kadmijuma dovodi do te\u0161kih posljedica.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n
Mnogi nusproizvodi mlinske industrije, koji se koriste za sto\u010dnu hranu sadr\u017ee kadmijum. Kod \u017eivotinja kadmijum umanjuje porast, izaziva anemiju, enteropatiju, hipoplaziju ko\u0161tane sr\u017ei, hipertenziju… Zapa\u017eeni su problemi u reprodukciji goveda, ovaca i koza sa simptomima: abortus, deformacija fetusa, atrofija jajnika i hipoplazija testisa.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n
\r\n
Prema regulativi evropske komisije maksimalna koncentracija kadmijuma u mesu, vo\u0107u i povr\u0107u iznosi 0,05 mg\/kg<\/strong>, u \u017eitaricama 0,1 mg\/kg<\/strong>, u jetri govedi, ovaca, svinja i \u017eivine 0,5 mg\/kg<\/strong> i u bubregu govedi, ovaca, svinja i \u017eivine 1,0 mg\/kg<\/strong>.<\/span><\/p>\r\n<\/blockquote>\r\n
Da rezimiramo<\/span><\/p>\r\n
\r\n
Najefikasnija strategija za spre\u010davanje ovog zaga\u0111iva\u010da jeste usvajanje preventivnih mjera, a ne lije\u010denje kontaminiranog tla, jer to nije ni ekonomski ni prekti\u010dno izvodljivo.\u00a0 Nau\u010dnici treba da se posebno posvete istra\u017eivanju koji su vezani za za\u0161titu \u017eivotne sredine. Da bi te\u0161ki metali bili na optimalnom nivou, da ne bi imali \u0161tetan uticaj na biljke, a samim tim i na \u017eive organizme, upotreba sredstava za za\u0161titu biljaka kao \u0161to su razli\u010diti pesticidi, fungicidi, bakteriocidi i regulatori rasta treba koristiti u skladu sa propisima i u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom. Kako bi iskoristili najbolje \u0161to nam zemlji\u0161te daje, neophodno je vr\u0161iti kontrolu zemlji\u0161ta.<\/strong><\/p>\r\n<\/blockquote>\r\n\r\n\r\n\r\n
![\"\"](\"http:\/\/sntcg.com\/savjetuje\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/green-2551467_960_720.jpg\")
<\/figure>\r\n\r\n\r\n\r\n