{"id":1060,"date":"2023-02-24T10:35:14","date_gmt":"2023-02-24T08:35:14","guid":{"rendered":"http:\/\/sntcg.com\/savjetuje\/?p=1060"},"modified":"2023-09-25T08:43:36","modified_gmt":"2023-09-25T06:43:36","slug":"vitamini-minerali-i-bolesti-usled-nedostatka-istih","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/seljak.me\/savjetuje\/vitamini-minerali-i-bolesti-usled-nedostatka-istih\/","title":{"rendered":"Vitamini, minerali i bolesti usled nedostatka istih"},"content":{"rendered":"\r\n

Vitamini su vrlo specifi\u010dna organska jedinjenja koja su potrebna \u017eivotinjama u relativno malim koli\u010dinama za odr\u017eavanje \u017eivota, zdravlja i reprodukcije. Prisustvo vitamina u organizmu \u017eivotinje omogu\u0107ava odvijanje normlanog toka metaboli\u010dkih reakcija, koje opet zavise od koncentracije datog vitamina. Ukoliko u ishrani do\u0111e do ja\u010deg smanjivanja koncentracije vitamina do\u0107i \u0107e do avitaminoze<\/strong>, a ukoliko nekog vitamina nema uopste mo\u017ee do\u0107i do uginu\u0107a \u017eivotinje. Nasuprot tome, postoji hipovitaminoza<\/strong> koja predstavlja problem u intenzivnoj sto\u010darskoj proizvodnji, a do nje mo\u017ee do\u0107i ukoliko nekog vitamina nema u dovoljnoj koli\u010dini ili je njegova sinteza ote\u017eana. Nasuprot ovom postoji hipervitaminoza<\/strong> koja predstavlja suvi\u0161ak vitamina.
Vitamini se dijele na vitamine raststvorljive u mastima-\u00a0liposolubilne<\/em>\u00a0i na rastvorljive u vodi-\u00a0hidrosolubilne.\u00a0<\/em>U liposolubilne spadaju: A, D, E i K, a u hidrosolubilne vitamin B kompleksa i Vitamin C.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n

Vitamin A<\/strong>: \u00a0<\/em>retinol, vitamin porasta, antiinfektivni vitamin<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n

Vitamin A je jedini vitamin u kome mogu biti deficitarni pre\u017eivari<\/strong>. Neophodan je za normalan vid, reprodukciju, razvoj epitela, porast i zdravlje \u017eivotinje<\/strong>. Ukoliko se du\u017ee ne unosi u oranizam dolazi do su\u0161enja konjuktive o\u010dne jabu\u010dice (kseroftalmija<\/strong>). Tako\u0111e kao posljedica nedostatka javlja se: sljepilo, lezije na oku, kao i uginu\u0107e fetusa. Izvori vitamina A<\/strong>: zelene biljke, dobro spremljeno sijeno (o\u010duvana zelena boja), sila\u017ea i riblje ulje.<\/p>\r\n

\"\"<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n

Vitamin D<\/strong>:\u00a0kalciferol, antirahiti\u010dni vitamin<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n

Ovaj vitamin nastaje djelovanjem ultraljubi\u010dastih zraka na ergosterol (proizvodi se u biljkama) i 7-dehidroholesterol ( proizvodi se isklju\u010divo u \u017eivotinjama). Dakle javlja se kao D2 i D3<\/strong>. Za sisare je podjednako iskoristiv i D2 i D3, dok je za \u017eivinu iskoristiv samo D3.<\/strong> Uloga vitamina D je da podi\u017ee nivo kalcijuma i fosfora u krvi i dovodi do mineralizacije kostiju.<\/strong> Bitno je re\u0107i da pre\u017eivari imaju manje koli\u010dine za potrebama ovog vitamina zato \u0161to ga sami proizvode sun\u010danjem na pa\u0161i i ispustima. Usljed nedostatka dolazi do rahitisa<\/strong> ( krivljenje kostiju u X i O polo\u017eaj) kod mladih \u017eivotinja i do osteomalacije<\/strong> kod starih, dolazi do uve\u0107anja zglobova, kljun kod \u017eivine postaje mekan. Vitamina D najvi\u0161e ima u sijenu, ribljem ulju, \u017eumancetu i jetri.<\/strong><\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n

Vitamin E<\/strong> (<\/em>tokoferol) u slu\u010daju nedostatka vitamina E dolazi do degeneracije skeleta i sr\u010dane muskulature<\/strong>. Encefalomacija ili bolest ludih pili\u0107a<\/strong> nastaje usljed pojave hemoragija i edema na mozgu. Nedostatak vitamina E dovodi do uko\u010denosti i slabosti u zadnjim nogama<\/strong>. Mlade zelene i lisnate biljke su dobar izvor vitamina E.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n

Vitamin K<\/strong>(<\/em>filohinon) neophodan je za sintezu protrombina koji u\u010destvuje u zgru\u0161avanju krvi. Ima ga dosta u zelenoj hrani, sijenu i hranivina \u017eivotinjskog porijekla. Nedostatak vitamina K u prakti\u010dnim uslovima javlja se jedino kod pili\u0107a u intenzivnoj proizvodnji.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n

Vitamin B1<\/strong>\u00a0je neophodan za preno\u0161enje impulsa sa nerava na mi\u0161i\u0107ne \u0107elije, za promet vode i tonus glatkih mi\u0161i\u0107a digestivnog trakta. Ishrana olju\u0161tenim pirin\u010dem dovodi do poznate bolesti beriberi kod ljudi i polineuritisa kod \u017eivine.<\/strong> Nedostatak ovog vitamina kod mladih svinja dovodi do proliva, prestanka rasta i kr\u017eljavosti. Ima ga u zelenoj hrani i \u017eitaricama, p\u0161eni\u010dnim klicama, kvascu i jajima.<\/strong><\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n

Vitamin B2<\/strong> (riboflavin) <\/em>djeluje kao koenzim u precesima u kojima se osloba\u0111a energija. Ima ga u lisnatim hranivima naro\u010dito u lucerki, pivskom tropu, kvascu i hranivima \u017eivotinjskog porijekla. Nedostatak dovodi do smanjenja prirasta, smanjene proizvodnje mlijeka, jaja i vune<\/strong>.<\/p>\r\n

\"\"<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n

Vitamin B3<\/strong> (pantenonska kiselina) <\/em>va\u017ena je komponenta koenzima A koja igra klju\u010dnu ulogu u metabolizmu energije. Pri nedostatku ove kiselina javljaju se lezije na nervnom sistemu, na ko\u017ei i kori nadbubre\u017ene \u017elijezde. Kod pili\u0107a<\/strong> lezije se javljaju u vidu krasta u uglovima kljuna, oko o\u010diju<\/strong>. Kod svinja<\/strong> dovodi do pojave krastave ko\u017ee i uko\u010denosti zadnjih nogu (gu\u0161\u010diji hod).<\/strong><\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n

Vitamin C<\/strong> (askrobinska kiselina)\u00a0<\/em>u organizmu ima ulogu antioksidanata. Sinteti\u0161e se iz ugljenih hidrata, a najvi\u0161e iz glukoze. Najvise ga ima u zelenim hranivima, vo\u0107u i povr\u0107u<\/strong>. Obi\u010dno u praksi se ne pojavljajue nedostatak ovog vitamina.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n

Mineralni elementi<\/h4>\r\n\r\n\r\n\r\n

Mineralni elementi ili mineralne materije su redovni sastojci \u017eivotinja i biljaka. Na koli\u010dinu mineralnih materija u biljkama uti\u010de: vrsta i dio biljke, stepen njihove zrelosti i sastav zemlji\u0161ta sa kojeg poti\u010du<\/strong>. Minerlani elementi obavljaju brojne funkcije u \u017eivotinjskom organizmu i neophodni su za normlano funkcionisanje organizma, dobro zdravlje i produktivnost \u017eivotinja. Tako\u0111e reguli\u0161u osmotski pritisak i reakcije sokova u tijelu (acidobaznu ravnote\u017eu), u\u010destvuju u transportu kisonika i prenosu energije, pobolj\u0161anju nervnih nadra\u017eaja. Nedostaci se ne moraju ispoljiti odmah zato \u0161to svaka \u017eivotinja za odbranu koristi zalihe minerala iz organizma. Nasuprot tome, neki mineralni elementi ako su prisutni u velikoj koli\u010dini mogu izazvati ozbiljna oboljenja i smrt. Takvi su bakar, selen, molibden, fluor, arsen. U svijetu i kod nas poznata su mnoga podru\u010dja u \u010dijem tlu, a samim tim i u biljkama, ne postoje neki meneralni elementi a naj\u010de\u0161\u0107e se radi o jodu, selenu, kobaltu, bakru i cinku.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n

Resorbovanje mineralnih materija odvija se u odre\u0111enim djelovima digestivnog trakta a usvojeni elementi se uklju\u010duju u cirkulaciju ili deponiju. Poznato je da je kukuruz siroma\u0161an u kalcijumu i manganu a da leguminoze sadr\u017ee znatno vise kalcijuma, magnezijuma, gvo\u017e\u0111a, bakra, molibdena i kobalta itd. Mineralni elementi mogu reagovati me\u0111usobno tako da uzajamno dejstvo izme\u0111u njih mo\u017ee da bude tipa sinergizma i antagonizma. Sinergizam izme\u0111u 2 eleneta se ispoljava kada jedan drugom poma\u017eu neku metaboli\u010dku reakciju a antagonizam se javlja kada jedan drugom usporavaju reakciju ili spre\u010davaju resorpciju u lumenu digestivnih organa.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n

Mineralni elementi se dijele na\u00a0makroelemente i mikroelemente<\/strong>.<\/em>\u00a0Makroelementi se nalaze u tijelu u koli\u010dini ve\u0107oj od 100 mg na kilogram tjelesne mase<\/strong>, dok su mikroelementi u manjoj koncentraciji od navedene.<\/strong> \u017divotinjama se redovno u obrocima dodaju koncentrovani izvori jednog ili vi\u0161e minerala (sto\u010dna kreda, dikalcijum-fosfat) ili komercijalne smje\u0161e minerala (premiksi). Nekim vrstama (uglavnom pre\u017eivarima) obezbje\u0111uju se blokovi za lizanje u kojima je odgovaraju\u0107i odnos deficitarnih mineralnih elemenata.<\/strong><\/p>\r\n

\r\n

Nedostatak minerala u ishrani mo\u017ee se otkloniti i tretiranjem vode za pi\u0107e rastvorljivim solima ili ubrizgavanjem spororesorptivnih organskih jedinjenja.<\/p>\r\n<\/blockquote>\r\n\r\n\r\n\r\n

Makroelementi<\/h4>\r\n\r\n\r\n\r\n

U makroelemente spadaju: kalcijum, kalijum, natrijum, hlor, magnezijum i sumpor.<\/strong><\/p>\r\n

\r\n

Prema ovoj osobini dijele se na kisele i bazne.<\/p>\r\n<\/blockquote>\r\n

U kisele spadaju:<\/em><\/p>\r\n