\u0160epavost, hramanje, ramanje prestavlja zarazno oboljenje ovaca i koza koje se prenosi \u00a0sa jedinke na jedinku u stadu a nerijetko i ostala stada koja se napasaju na istim povr\u0161inama. Manifestuje se kao nemogu\u0107nost stajanja na jednu ili dvije rje\u0111e na sva \u010detiri ekstremiteta. Oboljela ro\u017eina i meki prokrvljeni dio papka su obi\u010dno neprijatnog mirisa zbog trule\u017enih procesa.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n
Naj\u010de\u0161\u0107i razlog \u0161epanja ovaca jesu bakterijske infekcije, izazvane\u00a0Dichelobacter nodosus<\/em>, ali ne mo\u017eemo uvijek sa sigurno\u0161\u0107u tvrditi koja \u00a0vrsta \u00a0je izaziva\u010d, \u00a0ve\u0107 bi za to bilo neophodno uraditi i mikrobilolo\u0161ka ispitivanja. Nekada \u017eivotinje hramaju odnosno nestabilno se kre\u0107u usled prerastanja ro\u017eine papka, koja nastaje kao posledica ne tro\u0161enja papaka (neodgovorni vlasnici), pa netro\u0161eni ili neobra\u0111eni papci,\u00a0 ispucali pogoduju razvoju infekcije.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Jo\u0161 jedan veoma pogodan\u00a0 uslov za nastajanje hramanja jeste vla\u017eno zemlji\u0161te, koje se javlja posle dugotrajnih ki\u0161a, u prolje\u0107nim i jesenjim mjesecima kao i u mo\u010dvarnim i zabarenim\u00a0 podru\u010djima. Sama ro\u017eina papaka treba da bude dovoljno \u010dvrsta te da obezbijedi fizi\u010dku barijeru protiv prodiranja bakterija u meki i prokrvljeni dio papka. Ukoliko papci nisu orezani (istro\u0161eni hodanjem) zadr\u017eava se vi\u0161e prostirke i zemlje u njima, \u0161to zadr\u017eava vlagu a samim tim omek\u0161ava ro\u017einu i prestavlja idealnu sredinu za razvoj uzro\u010dnika oboljenja. Postoji i rasna predispozicija za obolijevanje od zarazne \u0161epavosti. Naime ovce plemenitih i visko-produktivnih rasa imaju ne\u0161to tanju i mek\u0161u ro\u017einu od autohtonih rasa<\/strong>.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n Nakon prodiranja mikroorganizama u papak ne nastaje hramanje odmah ve\u0107 je neophodno da pro\u0111e nekoliko dana, 10-14, da bi se bakterije namno\u017eile i izazvale truljenje ili upalne procese u papku. Prvo je zahva\u0107eno me\u0111upa\u010dano tkivo, a zatim se \u0161iri u okolinu papka a kao te\u017ea manifestacija se mo\u017ee pojaviti izuvanje papaka, zatim otok zglobova, za to vrijeme \u017eivotinja trpi bolove i nerado se kre\u0107e i to ote\u017eano, \u010desto se mogu primijetiti ovce koje zaostaju za stadom, hodaju na zglobovima pa zbog toga \u017eivotinje nijesu u mogu\u0107nosti da uzimaju adekvatnu koli\u010dinu hrane koja je neophodna, \u0161to dovodi do gladovanja i gubitka kondicije, smanjenja proizvodnih sposobnosti, tako\u0111e \u017eivotinje koje hramaju kasnije se\u00a0 pare, i ra\u0111aju manji broj mladunaca, sve zbog op\u0161teg lo\u0161eg stanja jedinke, ako se ne sprovodi lije\u010denje mo\u017ee do\u0107i do smrti jedinke, zato je jako va\u017ena detekcija prvih simptoma, izdvajanje bolesnih jedinki i po\u0161tovanje savjeta veterinara. Ve\u0107inom se javlja kod ve\u0107eg broja ovaca u stadu \u0161to je siguran znak da je prisutna zarazna \u0161epavost.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n Vlasnici su u obavezi shodno zakonu o dobrobiti \u017eivotinja da na adekvatan na\u010din vode brigu o \u017eivotinjama. Prvo \u0161to vlasnici treba da urade naro\u010dito tokom zimskih i prolje\u0107nih mjeseci kod \u017eivotinja koje se ne pu\u0161taju na ispa\u0161u, je pravilno orezivanje papaka. Ukoliko to ne znaju, pomo\u0107 mogu potra\u017eiti kod veterinara ili savjetodavnih slu\u017ebi u sto\u010darskoj proizvodnji.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n Zatim treba obezbijediti dezinfekcione barijere na ulazu i izlazu objekta gdje se \u017eivotinje nalaze. Barijere bi trebalo da budu duga\u010dke koliko i sama vrata objekta a \u0161irina ne manja od 1,5 m da ju \u017eivotinje ne bi mogle presko\u010diti ve\u0107 pro\u0107i kroz nju i na taj na\u010din izvr\u0161iti dezinfekciju sve \u010detiri noge. Sredstva koja se koriste kao dezificijensi su rastvori \u00a0na bazi formalina i plavog kamena. Neophodno je pratiti savjete veterinara u pogledu pravilne koli\u010dine i doze rastvora sa ciljem postizanja pravilnog lije\u010denja, tako\u0111e kao jedno rje\u0161enje se preporu\u010duje i vakcinacija.<\/p>\r\n Pored ovog je potrebno napraviti dobar odabir pa\u0161njaka, ne treba birati vla\u017ena, mo\u010dvarna zemlji\u0161ta, a ako takva postoje, neophodno je da se izvr\u0161e korekcije, isu\u0161ivanja i popravljanja. Najbolje bi bilo ne napasati ovce na terenu koje predstavlja distrikt bolesti (mjesto u kom se bolest pojavljuje jer je na tom mjestu uzro\u010dnik skoncentrisan) i ne napasati odre\u0111eni vremenski period uz konsultacije i preporuke veterinara, svakako je opasnost za preno\u0161enje ove bolesti pa i drugih mije\u0161anje ovaca, posebno kod uslu\u017enog \u010duvanja, pri \u010demu se bolest \u0161iri i napreduje. Sve to preventivno treba raditi u cilju spre\u010davanja hramanja.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n Ukoliko je ve\u0107 do\u0161lo do infekcije, inficirane \u017eivotinje treba odvojiti u karantin od zdravih, zatim treba preuzeti lije\u010denje zara\u017eenih \u017eivotinja uz stalan kontakt veterinara. U tu svrhu naj\u010de\u0161\u0107e se koriste razni antibiotski \u00a0sprejevi, malo ja\u010de koncetracije rastvora za dezinfekciju, sredstva za isu\u0161ivanje vla\u017enih promjena. Ukoliko se hramanje kod nekih grla pojavljuje znatno \u010de\u0161\u0107e nego kod ostalih takva grla treba isklju\u010diti iz stada i poslati u klanicu.<\/p>\r\n <\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n