Od nepuna 52 miliona eura koja su poljoprivrednicima obezbije\u0111ana kroz IPARD II program (bespovratna podr\u0161ka za razvoj poljoprivrede) do sada je potro\u0161eno 12,35 miliona eura i izvjesno je da cijela suma koja je na raspolaganju ne\u0107e biti iskori\u0161\u0107ena, s obzirom da rok za potro\u0161nju novca isti\u010de krajem 2023. godine.<\/p>\n
\u201cOva konstatacija proizilazi iz broja podnijetih zahtjeva, procedure ugovaranja i procenta realizacije odobre nih investicija iz prethodnih pet godina\u201d, saop\u0161tili su Vijestima iz Ministarstva poljoprivrede, \u0161umarstva i vodoprivrede na \u010dijem \u010delu se nalazi Vladimir Jokovi\u0107<\/strong>.<\/p>\n Pravila<\/strong><\/p>\n IPARD program sadr\u017ei bespovratni novac za podr\u0161ku razvoju poljoprivrede i za njegovo sprovo\u0111enje je zadu\u017eeno Ministarstvo poljoprivrede. On se mora potro\u0161iti u predvi\u0111enim vremenskim rokovima,a ako se ne potro\u0161i vra\u0107a se EU. Preduslov je i da korisnik realizuje investiciju iz sopstvenih sredstava kako bi ostvario pravo na dobijanje bespovratne podr\u0161ke.<\/p>\n Iz ovog resora kao klju\u010dni razlog \u0161to se novac nedovoljno koristi navode to da poljoprivrednicima nedostaje sopstveni novac za investicije,odnosno, nijesu im lako dostupni krediti kod banaka koje za njih tra\u017ee adekvatna sredstva obezbje\u0111enja.Iz Ministarstva obe\u0107avjau pomo\u0107 da bi se to promijenilo<\/p>\n U ukupnoj sumi iz IPARD II programa Evropska unija (EU) je sa 39 miliona (75 odsto), dok je 12,74 miliona (25 odsto) iz dr\u017eavnog bud\u017eeta. Prema podacima Ministarstva do sada je potro\u0161eno 9,26 miliona iz EU dijela i 3,09 miliona dr\u017eavnog novca.<\/p>\n Programom IPARD II je previ\u0111ena podr\u0161ka razvoju poljoprivrede i ruralnih podru\u010dja Crne Gore za period 2014-2020, a novac je bio dostupan od 2015. godine. Finasijskim sporazumom za IPARD II program, koji je potpisan u decembru 2017. godine, predvi\u0111eno je da novac izdvojen na godi\u0161njem nivou mora biti utro\u0161en u roku od tri godine nakon potpisivanja finansijskog sporazuma za svaku pojedina\u010dnu raspodjelu po godinama.<\/p>\n Ako ne bude utro\u0161en u predvi\u0111enom roku, novac se povla\u010di u bud\u017eet EU.Kako Crna Gora novac iz 2017. godine (\u0161est miliona eura EU novca) nije utro\u0161ila u cjelosti, (potro\u0161eno je 5,24 miliona) u obavezi je da vrati 760 hiljada eura, kazali su iz Ministarstva.<\/p>\n Iz ovog Vladinog resora su objasnili da su nacionalne vlasti u komunikaciji s nadle\u017enim direktoratom Evropske komisije (EK), uspjele da obezbijede jednu godinu vi\u0161e za tro\u0161enje dostupnog nova u odnosu na pojedina\u010dnu finansijsku lokaciju za godine 2016, 2017. i 2018. godinu,tako da je za ove godine izuzetak od pravila, koji predvi\u0111a prihvatljiv period potro\u0161nje od \u010detiri godine.<\/p>\n Barijere<\/strong><\/p>\n \u201cKako bi se ubrzala dinamika i primjena IPARD II programa 2021. godine, uveden je sistem avansnog pla\u0107anja i faznog pla\u0107anja. Tako\u0111e, ministarstvo je iniciralo aktivnosti kojim bi se u narednom periodu moglo zna\u010dajno doprinijeti osna\u017eivanju dinamike povla\u010denja novca,kroz formiranje nezavisnog razvojnog fonda koji bi svojim aktivnostima u dijelu obezbje\u0111ivanja po\u010detno ulo\u017eenog novca osigurali blagovremeno sprovo\u0111enje investicije i likvidnost aplikanta, kazali su u Ministarstvu.<\/p>\n Iz Ministarstva su podsjetili da je IPARD II program po\u010deo da se realizuje 2018. godine,a da obuhvata mjere ulaganja u fizi\u010dka sredstva na poljoprivrednim gazdinstvima i ulaganja u fizi\u010dku imovinu koja se odnosi na proizvodnju i marketing proizvoda poljoprivrede i ribarstva.<\/p>\n Iz Ministarstva su naveli da se novac iz evropskih fondova ne koristi u maksimalnoj mjeri jer prije svega proizvo\u0111a\u010dima nedostaje novac da investiraju, odnosno te\u0161ko ostvaruju pravo na kredite kod komercijalnih banaka i drugih finansijskih institucija, zato \u0161to su im potrebna sredstva obezbje\u0111enja koja proizvo\u0111a\u010di ne mogu da polo\u017ee.<\/p>\n \u201cVeliki problem predstavljaju neregulisani imovinsko-pravni odnosi na nepokretnostima, posebno poljoprivrednog zemlji\u0161tva u vlasni\u0161tvu gra\u0111ana, kao i ote\u017eano dobijanje dokumentacije potrebne za izgradnju objekata. Tako\u0111e, dodatan problem predstavljaju konstantne fluktuacije cijena usljed poreme\u0107aja na tr\u017ei\u0161tu (skok cijena opreme i mehanizacije i usluga, drasti\u010dan skok cijena gra\u0111evinskog materijala) izazvanim globalnim de\u0161avanjima, \u0161to u krajnjem dovodi do situacije da ugovorena podr\u0161ka prilikom odobravanja projekta od 60 odsto po tada\u0161njim cijenama u trenutku isplate bude znatno manja, zbog cijena u tom trenutku, \u0161to dovodi do odustajanja od realizacije projekata, saop\u0161tili su iz Ministarstva.<\/p>\n Iz Ministarstva su ranije najavili da \u0107e uporedo pomagati da proizvo\u0111a\u010di do\u0111u do kredita kod poslovnih banaka i Investiciono-razvojnog fonda, bez kojih ve\u0107ina njih ne mo\u017ee realizovati bilo koju investiciju.<\/p>\n \u201cIskori\u0161\u0107enost pretpristupnih fondova je veoma va\u017ena za pripremu poljoprivrednih proizvo\u0111a\u010da i institucija za \u010dlanstvo u EU, tako da investiranje dostupnih sredstava u crnogorsku poljoprivredu mora biti na izuzetno visokom nivou, poru\u010dili su iz Ministarstva.<\/p>\n EK dala saglasnost na IPARD III<\/strong><\/p>\n Iz Ministarstva su kazali da je IPARD III program usagla\u0161en sa EK koja bi trebalo da ga usvoji u julu.<\/p>\n Novac za kori\u0161\u0107enje iz IPARD III programa bi\u0107e dostupan od 2023, dakle kada zavr\u0161imo s potro\u0161njom novca koji je opredijeljen kroz IPARD II. Novim programskim periodom od 2021. do 2027. bi\u0107e na raspolaganju 63 milona EU novca, saop\u0161tili su iz Ministarstva.<\/p>\n Kako su ranije najavili iz Delegacije EU, u Crnoj Gori maksimalni doprinosi po godinama bi\u0107e pet miliona za 2021. godinu, \u0161est miliona za 2022. godinu, osam miliona za 2023, devet miliona za 2024, 10 miliona za 2025,12 miliona za 2026. i 13 miliona eura za 2027. godinu.<\/p>\n